од: Ахмед Ал-Шеик
Више сам волео да чувам слова
И нисам знао како да их сложим
Бојим се да ће ме знатижеља савладати
И открити њихову суровост
У твојим очима има магије и топлоте
А такође и сигурности и нежности
Твој поглед ублажава моју бол
И мало лечи моје срце
О свету, ти који ме чујеш
Без да говорим или вичем
Моја писма су изгубљена у вашем ваздуху
И моје срце пева вама, моја земљио
