Da: Ахмед Ал-Шеик
Грицкам опуну,
једну… другу… пожурно.
Вијем жицу за антену,
да направим “антену” за стари телевизор.
Покушавам да ухватим сигнал,
да бих могао да гледам опроштајни меч свог омиљеног играча,
“Супер Марија”.
Подешавам жицу и чекам,
између снежица на екрану
и сећања на хероја који напушта игру.
У једној последњој сцени,
све је било вредно муке.
