Од Ахмеда Елшеиха
У два тренутка самоће
Сећања су точила капљице кафе
На странице ноћи
И осликала платно мог живота
Бојама среће и чежње
И мојих снова који су избледели
Као изгубљена птица
Како сећања долазе у мој ум
А не у стварности
Да бих се бацио у твоје наручје
и заборавити све
и претворити сан у стварност
Стварност је лепа са тобом
Изађи ми из главе
Јер те желим у наручју
Приближи се, моја мала
Ватра чежње ме је прогутала
А кад те видим, гаси ми ватру
