Аутор: Ахмед ел-Шеик
Ах… Простиреш руке као завесу провидне магије,
Преплављујеш ми срце нежношћу росе,
Па се заљубљујем у тебе, заборављајући време и простор,
И ја, заглављен у уличицама маргина,
Ти ме ослобађаш дахом слова,
И ја постајем папир у твојим рукама,
И у мени ничу цветови љубави…
